[IMG]http://i32.tinypic.com/2d00rpx.jpg[/IMG]

Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji…

Zaista, trebalo bi…

Izbrisati sve uspomene na nebitne ljude, koji su nam nekada bili jako vazni, ali su sada samo dio maglovitog sjecanja. Izgubljeni u vrtlogu vremena.

Samo oni pravi prijatelji, osobe koje vas zaista vole bez trunke kajanja, ostali su i ostat ce zauvijek sa nama. Koracati kroz zivot pored nas i biti nasi vodici, ako nekada zalutamo u zivotnom labirintu.

Vise ne mogu govoriti u mnozini, jer ta mnozina za mene ne postoji, ti prijatelji, za mene ne postoje, postoji samo jedna osoba…A imala sam toliko „raje“…  Nije mi zao sto sam izgubila sve njih, jer vrijede mnogo manje od one jedne osobe…Sada su samo stranci od kojih sklanjam pogled i okrecem se buducnosti. Tu je sada neka nova raja, ali oni su samo poznanici, ne prijatelji. To su samo neke nove osobe sa kojima cu provesti jos jedan dio svog zivota. Osobe koje ce mi pomoci da zaboravim one prije njih… A i njih cu nekada zaboraviti sa nekom „trecom rajom“… I tako se sve vrti u krug.

Ovim postom brisem proslost, otvaram vrata buducnosti – mojoj buducnosti…  I molim osobu koja se pronadje u onoj jednini, da me vise ne podsjeca na proslost, da mi ne spominje utvare iz proslosti, da „MI GA“ ne spominje, i da ne trazi objasnjenje… Jer ono ne postoji…

by Ammy